nebo je granica

...:)

Poslednji dan avgusta.Volim taj mesec.Za njega me jos iz proslosti vezuje puno lepih stvari.Nema skole,obicno sam na letovanju na moru ili u kaficima naseg glavnog grada sa drugaricama.Tu su i one lepe uspomene kada sam bila bas mala,igre u ulici,zmurke,lozinke i ostalih decijih zabava... Sada...Sada sam sama...Sedim kuci,napolju je toplo,i u kuci je mozda jos toplije.U pidzami sam, i ako je 19h,nosim naocare,nisam imala potrebe da stavljam sociva,nisam nigde ni izlazila,pijem crni caj,ne pusim...i razmisljam... Sutra pocinje skola,01.septembar,za neke sreca,za neke tuga...Secam se...u poslednjih 10 godina,koliko se skolujem,8 godina osnovne skole i 1,tj.sad ce druga gimnazije,taj prvi septembar je uvek bio kao neki novi pocetak...Tu sam sebi obecavala mnoge stvari,zacrtavala mnoge ciljeve,i volela sam da kazem da ce biti bolje nego prethodne godine...Nekada mi je uspevalo,a nekada ne... Isto tako,tog prvog septembra bi sva deca pricala o letnjem raspustu,obicno bi vecina njih izmislili jos par nepostojecih dogadjaja,devojcice neke momke i sl,a momci neku tucu gde je naravno,ko drugi,nego onaj ko prica pobedio... Glava me razbija...Grip...nema sta...Dosli mi glave svi popijeni kokteli i pojeden led...nema sta.. Lekovi...njih oko mene koliko zelim...ali ne pomazu...evo vec deseti dan... Ipak,znate onu staru,"ko zna zasto je to dobro"..hm...mozda cu biti postedjena da slusam te divne lazi mojih vrsnjaka,razredne koja ce se drati kako je niko nikada nije slusao i da ce ove godine da nas dovede u red,ili mozda svadjanja ko ce,gde i sa kim da sedi...klasika.. Ali..meni se i ide iskreno...znate,inace zelimo ono sto nemamo...sada samo ^^trenutno^^ nemam... Nedostajalo mi je celo leto ta skolska atmosfera.Nisam neki obozavatelj skole,ucenja,ali sama po sebi bih volela mozda da se skolujem i negde drugde i ako idem u "jacu" gimnaziju u gradu... Nisam razmazena...sebe ne smatram za takvu,mada sta znam,nije lepo o sebi suditi... Volela bih,kao sto rekoh da se skolujem negde drugde,mozda Pariz...Malo druga sredina,da pobegnem od ovakvog nacina zivota,od ovakve okoline,volim svoju zemlju,ali ne volim i njenje sisteme... I pored milijardu zelja,svesna sam da cu verovatno,ako Bog da,i fakultet zavrsiti ovde,da cu ziveti jos dugo,dugo sa roditeljima,i da ce mi zivot biti veoma uobicajan,dosadan,sa par lepih dogadjaja i stvari za pamcenje... A kada bih otisla...mozda bi mi bilo i zanimljivije,mozda bi mi bilo i gore,ali...volela bih iz sveg srca da odem.. Za sve ovo me vezuje dosta toga,ali kad malo bolje razmislim,ne vezuje me nista...Sem porodice i nekih uspomena... Za prijatelje ne mogu da kazem isto,jer su zaista puno puta pokazali da znaju da budu tu,ali samo kada sam u stanju da im pomognem...Tako da...nedostajace mi do prvog klimavog poznanstva sa bilo kim,tamo negde.. Vidite,i sami...milion zelja...a istina u glavi:ne mices se odavde... Za to je potreban novac,jezik,tamo stan,posao,polozen prijemni za fax.... Jedino sto mogu da uradim jeste da nauciim jezik,i potrudim se da polozim prijemni za fax,posao...mogu da radim kao konobarica ili tako nesto,ali to mi nije dovoljno da otplacujem stan,studenski dom?hm...ne znam moram da se raspitam... Nije toliko nemoguce,mozda i uspem...otom potom... Ovaj text je cisto ubijanje dosade.Razmisljala sam vec neko vreme o tome,o odlasku iz ove drzave,o mojim tzv.prijateljima...O nekim osobama koje mi zaista znace,a koje to ne zele da vide,ili vide,a nece da je tako... Sve u svemu...ima raznih ljudi...za njih nema granica..neki su ovakvi,neki onakvi... a ja...ja prema svima pokusavam da budem covek,da pomognem,da budem dobra...i budem...al onda,onda shvatim da su tu samo dok im treba moja pomoc...a onda nestaju,vise ih ne vidjam..do sledeceg problema koji mi daju sa puno suza da resim... Mozda ne treba biti dobar...Mozda ne treba da razmisljam o Parizu...Mozda ne treba da volim pogresne osobe...Mozda ne treba da se druzim I sa ljudima koji me iskoriscavaju...Mozda ne treba da imam razumevanja za sve...Mozda... Da li je zivot ono sto jeste ili pak ono sto bi trebalo da bude...? Mozda....